Psihopatija

Link ka ovom post 03 Jun 12

Zanima me kako konkretno napraviti distancu od psihopate,sem napuštaja odnosa jer je trenutno ta solucija malo mogućna?Naime,otac ima pomenutu dijagnozu(dao ju je psihijatar pre par godina),ali mu nikad nije rečeno.Dosta sam se informisala o ovom poremećaju,i prilično sam uplašena za sebe(svoje psihičko stanje koje je prilično "načeto" posledično stresnim okolnostima u prethodnom periodu) jer je na brata koji je živeo sa njim dosta dugo sam,to jako loše uticalo u smislu da mu je sabotiralo i stopiralo mnoge aspekte života,uz ekstremno nisko samopoštovanje-roditelji su bili razvedeni,a ja silom prilika živim sa njima dvojicom trenutno.Otac nije agresivan(mada je ranije bio fizički prema majci) ,mada pasivno,ne napada me ali je manipulator,patološki laže i alkoholičar je.Da li je moguće da se kod brata javila"identifikacija sa agresorom"uzrokovana poremećenim odnosom sa ocem?Kako konkretno da mu pomognem jer mi se čini da je on sa ocem u šablonu ,a to sam odbija da prihvati?I kako da i sama ne upadm u šablon?Imam 25 godina,ako je to ikako bitno.Unapred hvala na odgovoru.Jana

Link ka ovom post 03 Jun 12

Postovana Jano,

Ono sto je Vama potrebno je da se pobrinete za sebe, na nacin da obezbedite psihoterapijsku podrsku da ako vec ne mozete da napustite taj odnos onda ga "neutralizujete", sto prakticno znaci da los uticaj na Vas svedete na manju meru (koliko je moguce). S obzirom da se psihopatija ne leci, sav trud koji ulazete u "popravljanje" oca Vam se nikada nece "isplatiti" tj ne postoji nesto sto bi Vi trebalo da uradite pa da Vasem ocu bude bolje( na zalost). Mozete jedino da se postarate za sebe. Ono sto takodje mozete da uradite je da se konsultujete sa psihijatrem koji je i dao dijagnozu buduci da on ima bolji uvid u celu situaciju nego ja. Identifikacija sa agresorom je moguca naravno i u situacijama kada nije prisutna psihopatija. Bratu mozete predloziti takodje strucnu pomoc i ponuditi svoju podrsku u tome. Uspeli ste da ostanete stabilni svih 25 godina sto puno govori o Vasoj otpornosti i kapacitetima da sve to nosite, pa verujem da cete to uz pomoc sa strane moci i dalje. Podrzala bih Vas u Vasim nastojanjima da se zastitite.
Puno pozdrava
Brankica

Link ka ovom post 24 Jun 12

Da li je moguće da neko zaista pati kad otkrije da je psihopata,to se kosi sa tvrdnjom da nemaju savest,ili je psihopatija kod nekog izrazena u manjoj meri.I kako da čovek sebi pomogne kad otkrije ove crte u sebi,i užasne se.Jezivo je živeti sa tim,ukoliko si svestan.Inače sam odrasla sa psihopatom,moj otac bio mi je sva podrška do 15. godine,slična situacija kao kod prethodne devojke+zlostavljanje i agresivnost kad je počeo da pije,u mojoj 15.Nažalost uočavam u sebi odlike,kao posledica identifikacije sa agresorom,i šta sad..Sve o čemu sam pročitala je prilično osuđujuće i to su samo saeti kako pobeći od psihopate,ali kako pobeći od psihopate u sebi.ili ga prihvatiti i sa tim živeti,ali kako.jadAN JE TO ŽIVOT

Link ka ovom post 25 Jun 12

Poštovana,

Pitanja koja postavljate svedoče o vašem dubokom i iskrenom bavljenju sobom i sagledavanju sebe. Ona su veoma smislena, duboka i kompleksna. Veoma je teško na njih dati jednoznačan odgovor. Takvi odgovori u životu su retki a sam život predstavlja proces traganja. Duboko sam uveren da život proveden u takvom traganju i samospoznaji jeste život i da ima smisla.

Prvo što treba imati u vidu je da svako od nas u sebi poseduje jezgro svake patologije pa i psihopatije, što sigurno ne znači da je psihopata ili da će to postati. Kada je ta patologija ipak razvijena u velikoj meri, tada govorimo o jednoj prilično okoštaloj strukturi koja se naziva poremećaj ličnosti (ili prema savremenim tendencijama poremećaj adaptacije). Osoba kod koje se govori o psihopatskom poremećaju ličnosti veoma će retko pokazati svesnost o svom poremećaju. Umesto toga svu krivicu i odgovornost projektovaće na druge a svoje ponašanje će smatrai normalnom reakcijom na date okolnosti. Drugi su ti koji imaju problem, a sa njom je sve u redu, tj. ona nije odgovorna za svoje ponašanje.

S druge strane moguće je da se psihopatija javlja u kombinaciji sa raznim vrstama disocijacije (izmeštenosti, podvojene ličnosti). Na primer otac pokazuje izrazito nasilno ponašanje uglavnom ili samo kada je pijan, kao da njime tada zavlada neki unutrašnji demon. Ako se uopšte seća šta je radio, moguće je da se u njemu javi patnja kada dođe k sebi. Ipak, ako govorimo o poremećaju ličnosti čak i kada se javi patnja kod psihopatske organizacije, vrlo retko će se s njom javiti i svest o vlatitoj odgovornosti. Lično verujem da negde duboko u sebi ovakva osoba pati, ijako zapravo nije svesna da je veliki deo problema upravo u njoj, odnosno njena psihopatija je upravo beg od sebe i sopstvene patnje.

Dok god imate svest o svom ponašanju i odgovornosti, makar vam bilo veoma teško da ga kontrolišete, ne možemo govoriti o psihopatiji u pravom smislu te reči, već samo o manifestovanju psihopatskog elementa našeg selfa, koji imamo svi. Vaša patnja i svesnost koja je za to vezana znak je vašeg mentalnog zdravlja i onaj je ključ u radu na sebi pomoću koga se možete razvijati i povećavati svoju svesnost i slobodu. A patnja je neizostavan deo života i život bez nje ne bi bio život.

Srdačno, Nikola

Link ka ovom post 25 Mar

Mene zanima, dali sam imao vezu sa emotivnim manipulatorom, pošto svi fakti ukazuju na to, pa da mene grize savest hteo bih da mi to potvrdite! Imam nekoliko pitanja, dali emotivni manipulant voli i dali se brine za svoju decu (u pitanju je majka), dali ima normalan seks u smislu dali realno uživa u njemu? Postavljam si pitanja na koje ne mogu dati odgovor. Ponašanje je bilo baš kao u psihopati, prvo me zavodila i mi je govorila da me neiymerno voli, da sam romantičan, da nikad nije doživela takvo poštovanje od muškarca, svaki dan po celi sat razgovori po telefonu, poruke itd. Posle jedan dan mi je ispričala njeno loše detinjstvo bila je iskrena i htela je da dokaže koliko me stim poštuje! Ja sam do tad bio dosta hladan i držao distancu, a pošto sam veoma empatičan posle njenih priča sam popustio i počeo da se zaljubljujem. Onda kada je ona to uvidela počela se ponašati hladnije, a na trenutke kad sam ja pokazao da nešto ne štima ida je bolje da malo prestanemo ona je pokazala velike emocije, u momentu je počela da se trese i plače i napustila mesto na koje smo stajali. Sutradan se situacija vratila normali i e bila vesela do neba. Bila je u braku i je imala velike probleme htela je da taj brak prekine ali finansiska situacija i ostale okolnosti joj nisu to doyvoljavale. Pa je na kraju rekla da ne može više i da če se na dve godine skloniti od svega sama sa decom, pa pokušati da se vrati normali, pa sam pitao kako to odjednom, a šta je sa našom ljubavi kojoj si me bobmardirala do juče? U zadnje vreme pre nego što je došlo do ovoga mi je stalno neke razloge navodila kao da ja dobijem osećaj krivice, a uopšte se nismo svadjali niti sam ponašanjem doprineo, tako da sve njena optuživanja nisu bila faktička! Hvala puno će ti mi pomoći da saznam o ćemu se radi i dali sam samo bio instrument da bi ona muža bacila na kolena, pa je možda htela da i meni isto uradi!?
Marijan.

Link ka ovom post 26 Mar

Poštovani,

S moje strane ne bi bilo etički korektno i odgovorno davati sud i praviti dijagnostiku o trećoj osobi, bez njenog znanja i želje, a na osnovu bilo čijeg svedočanstva.

Vaše pitanje na koje mogu obratiti pažnju tiče se odgovornosti za ono što se u odnosu događa. U tom smislu smatram da odgovornost za ono što se događalo nikako ne može biti samo na vama. Odgovornost za ono što nam se u nekom donsu događa nikada ne pripada samo jednosj strani. Najviše što vam mogu reći o vašoj partnerki je da opisi koje dajete mogu ukazivati na izvestan stepen emotivne nestabilnosti i sklonosti idealizaciji kod vaše bivše patnereke. Da li je ona time htela da manipuliše vama sa nekim zadnjim namerama, rekoh, niti znam niti mogu suditi.

S druge strane Vi takođe imate svoj deo odgovornosti za kreirenje jednog nezadovoljavajućeg odnosa. Pokušajte na čitavo iskustvo da gledate važan događaj iz koga možete mnogo da naučite kako da prepoznate neke tipične oblike ponašanja koji mogu biti sumnjivi i kako da se u budućnosti postavite ako dođe do sličnog.

S poštovanjem, Nikola